UVOD

UVOD

1. Nekada je univerzitet pohađala elita, sinovi i kćeri onih koji su i sami bili fakultetski obrazovani. Osim retkih izuzetaka, onaj ko je studirao mogao je potpuno da se posveti učenju. Sve je bilo zamišljeno tako da studije teku komotno: malo vremena za učenje. a malo za „zdravu" studentsku zabavu ili aktivnosti u studentskim odborima.

Predavanja su ličila na prestižne konferencije, posle kojih bi se gmpica zainteresovanih studenata odvajala s profesorima i asistentima u različite seminare, njih deset do petnaest najviše.

I danas na mnogim američkim univerzitetima jedan seminar ne okuplja više od deset ili dvadeset studenata (koji gospodski plaćaju i imaju pravo da „koriste" nastav-nika koiiko god žele). Na univerzitetu kao što je Oksford postoji profesor, takozvani tutor. koji prati diplomske ra-dove manje grupe studenata (događa se da ih bude samo dvoje tokom cele godine).

Da je aktuelna situacija u Italiji takva, ne bi bilo po-trebno pisati ovu knjigu - iako bi neki od saveta koje ov-de dajem mogli poslužiti i već pomenutom „idealnom" studentu.

Ali. italijanski univerzitet danas je mnsovni univerzi-tet. Upisuju se studenti iz svih društvenih slojeva. iz raz-ličitih srednjih škola; upisuju se, na primer, na filozofiju ili kldsičnu književnost iz srednjotehničkih škola u kojimd nikada nisu učili ni grčki ni iatinski. Iako je tačno da za mnoga zanimanja latinski nije uopšte bitan, za lzučavdnje filozofije i književnosti je itekako potrebde.

Na neke smerove upisuju se hiljade studendta. Profe-sor upoznd tridesetdk onih koji češc'e doldze nd preddvd-nja i uz pomoć svojih saradnika (asistenta, stipendista), ako je dovoljno uporan, uspeva da u nastavu aktivno uključi stotinak. Među njima mnogi su imućni, odgajeni u obrazovanim porodicama, u kontaktu s dindmičnim kul-turnim ambijentom, koji sebi mogu dd priušte putovdnja na kojima će nešto naučiti, koji posećuju umetničke i po-zorišne festivale. Postoje zatim i oni drugi, koji se školu-ju uz rad i provode dane u matičnom uredu varošice od deset hiljddd stdnovnikd, u kojoj postoje samo pdpirnice s knjižarom. Studenti koji su, razočarani studijama, izabrali političku aktivnost i teže drugoj vrsti obrazovanja, ali ko-ji će pre ili kasnije morati da napišu diplomski rad; veo-ma siromašni studenti koji birajući temu za diplomski uzi-maju u obzir i troškove - između dva komplementarna predmetd odlučuju se za jeftiniji. Studenti koji ponekdd je-dva ndđu mesto u prepunoj auli; kad se predavanje zavr-ši oni bi da razgovardju s profesorom ali pred njima je red od tridesetak osoba, a oni žure na voz jer ne mogu da plate hotel. Studenti kojima nikada niko nije rekao ka-ko se traži knjiga u biblioteci i u kojoj biblioteci: koji če-sto ne znaju da knjige mogu naći i u svom gradu ili ne znaju ni kako da se u nju učlane.

Saveti u ovoj knjizi biće najkorisniji upravo njima, kao i maturantima koji nameravaju da se upišu na fakultet i žele da shvate kako funkcioniše alhemija diplomskog rada.

Svima njima smo želeli da kažemo:

Moguće je uraditi jedan vredan diplomski rad uprkos teškoj situaciji u kojoj se osećdju posledice ddvnašnje ili današnje diskriminacije.

Diplomski rad može biti prilika (čak i ako je sve ostalo na studijama bilo razočaravajuce ili frustrirajuće) da se povrati pozitivan stav prema studijama. koje treba shvatiti ne kao akumuliranje znanja već kao kritičku ela-boraciju određenog iskustva, kao sticanje sposobnosti (ko-risne za budućnost) da se uoči problem, da mu se pristu-pi na odreden način i da se zatim izloži u skladu s odre-đenim tehnikama komunikacije.

2.  U ovoj knjizi, želim da to bude jasno, ne objašnja-
vam „kako se radi naučno istraživanje" niti pretendujem
na teorijsko-kritičku raspravu o vrednovanju samog rada.
Dajem vam samo korisna uputstva o tome kako da komi-
siji za ocenu rada izložite jedan predmet, zakonom propi-
san, sastavljen od određenog broja kucanih strana, koji je,
pretpostavlja se, u vezi s oblasću iz koje se rad uzima i
koji neće dovesti mentora u stanje bolnog čuđenja.

Jasno je. nadam se. da knjiga nec'e moći da vam kaže o čemu treba da pišete. To je vaša stvar. Knjiga ce vam reći:

šta se podrazumeva pod diplomskim radom:

kako da odaberete temu i isplanirate vreme za rad:

kako obaviti bibliografsko istraživanje;

kako organizovati prikupljenu građu;

kako tehnički urediti elaborat.

Odlučujuća i najpreciznija je upiavo ova poslednja tačka iako može izgledati najmanje važna, jer ona je je-dina za koju postoje prilično egzaktna pravila.

3.  Diplomski rad o kome govori ova knjiga radi se na. fakultetima humanističkih nauka. Budući da je moje iskustvo vezano za studije književnosti i filozofije prirodno je da se većina primera odnosi na predmete koji se pro-učavaju na ovim fakultetima. Kriterijumi ovde izneti mo-gu se primeniti i na radove iz političkih nauku, pedagogi-je i prava. Ako je reč o istorijskim ili teorijskim temama, a ne o eksperimentalnim i primenjenim, ovaj model bi tre-baio da funkcioniše i u arhitekturi, ekonomiji i na nekim tehničkim fakultetima. Ali nemojte se u to previše pou-zdati.

4. Uporedo sa izdavanjem ove knjige, diskutuje se o
reformi univerziteta. Raspravlja se o dva ili tri stupnja di-
plome. Može se postaviti pitanje da li će ova reforma ra-
dikalno promeniti koncept diplomskog rada.

Ako bude više stupnjeva diplome i ako se bude ko-ristio model većine stranih zemalja, potvrdiće se situacija opisana u prvom poglavlju. Imaćemo diplomske radove ,,di Licenza" (prvog stupnja) i doktorske disertacije (dru-gi stupanj).

Saveti koje dajemo u ovoj knjizi tiču se obe varijan-te, a kada medu njima bude razlike onda ćemo to poseb-no naglasiti.

Čezare Segre je pročitao rukopis i dao mi neke sa-vete. Budući da sam mnoge prihvatio, ali kod mnogih ostao pri svojim stavovima, on nije odgovoran za konač-ni rezultat. Naravno, od srca mu zahvaljujem.

Poslednja napomena. Rasprava koja sledi namenjena je studentima i studentkinjama, kao i profesorima i profesorkama. Pošto italijanski jezik nema neutralne izraze koji označavaju oba pola (Amerikanci počinju da upotrebljavaju person, ali bilo bi smešno reći osoba - student ili osoba - kandidatkinja), uvek se ograničavam na student, kandidat, profesor i mentor, s tim da ova gramatička upotreba ne krije u sebi polnu diskriminaciju.


Ncko bi mogao da me upita zašto onda nisam koristio samo žcnski rod, studentkinja, profesorka itd. Možda zato što se moj rad zasniva na ličnom iskustvu pa je prirodno da se s njim lak.še identi-fikujem