Skip to main content

6. Naučnički dignitet


6. Naučnički dignitet

U jednom od prethodnih poglavlja pomenuli smo skromnost naučnika, a sada govorimo o njegovom digni-tetu: pod tim podrazumevamo hrabrost u izlaganju.
Nema ničeg iritantnijeg od onih radova (a dešava se isto i s knjigama) u kojima autor stalno iznosi excusa-tiones non petitae.
Nismo kvalifikovani da se uhvatimo u koštac s jed-nom takvom temom, ali bismo rado postavili hipotezu o...
Za šta niste kvalifikovani? Posvetili ste mesece a možda i godine temi koju ste izabrali, pročitali ste valjda sve što je trebalo, razmišljali ste o njoj, pravili ste beleške i sada shvatate da niste kvalifikovani? Pa šta ste radili sve to vreme? Ako mislite da niste kvalifikovani, nemojte predavati rad. Ako ga predate, to je zato što osećate da ste spremni i nemate pravo da se izvinjavate. Znači, pošto ste izneli mišljenja dftigih, suočili se s poteškoćama i utvrdi-li da li su u odnosu na datu temu mogući različiti odgo-vori, bacite se na posao.
Slobodno recite „smatramo da" ili „može se reći da". U trenutku u kome govorite, vi ste stručnjak. Ako se ispostavi da ste lažni stručnjak, utoliko gore po vas, ali nemate pravo da budete neodlučni. Vi služite čovečanstvu i u njegovo ime govorite o ovoj temi. Budite skromni i obazrivi pre nego što otvorite usta, ali kad ih otvorite bu-dite gordi i ponosni.
Pisati rad o temi X znači pretpostaviti da se niko pre vas nije tako temeljno pozabavio tom temom. Ova knjiga vas je naučila da budete oprezni u izboru teme, da je što preciznije formulišete, makar se ograničili na samo jedan segment. Ali o tome što ste izabrali, makar i samo Vari-jacije u prodaji dnevnih iistova na uglu Via Pizakane i Via Gustavo Modena od 24 do 28 avgusta 1976, u toj oblasti vi treba da budete najveći živi autoritet.
I ako ste izabrali jedan kompilativan rad koji rezimi-ra sve što je rečeno o nekoj temi bez novih činjenica ili sudova, vi ste autoritet u smislu poznavanja onoga što su drugi rekli. Niko ne može bolje od vas poznavati sve ono što je rečeno o toj temi.

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

4. Fusnote

4. Fusnote 4.1. Čemu služe? Vrlo je rasprostranjeno mišljenje da su ne samo na-učni radovi nego i knjige s mnogo fusnota primer učenog snobizma i često samo bacanje prašine u oči. Ne može se, naravno, negirati da mnogi autori gomilaju fusnote da bi svom radu dali veći značaj niti da drugi trpaju u fusnote nebitne informacije, možda čak i bezočno ukradene iz kri-tičke literature. Ali to ne znači da fusnote, kada se kori-ste s merom, nisu korisne. Koja je prava mera, teško je reći, zavisi od vrste rada. Pokazaćemo vam slučajeve ka-da su fusnote potrebne i kako se pišu. Fusnote ukazuju na izvor iz kojeg se citira. Ako bi se podaci o izvoru pojavili u samom tekstu, čitanje te stra-ne bi bilo otežano. Ima, naravno, načina da se bitne refe-rence daju u samom tekstu i tako izbegnu fusnote. Ali one upravo za to služe. Ako se radi o bibliografskom podat-ku, bolje je da bude u fusnoti nego na kraju knjige ili po-glavlja, jer se na prvi pogled može videti o čemu je reč. U fusnotama s
Post a Comment
Read more

[I] ŠTA JE DIPLOMSKI RAD I ČEMU SLUŽI? 1. Zašto treba pisati diplomski rad?

[I] ŠTA JE DIPLOMSKI RAD I ČEMU SLUŽI? 1. Zašto treba pisati diplomski rad? Diplomski rad je pisani sastav, prosečnog obima iz-medu sto i četiri stotine kucanih strana, u kome student obraduje temu koja je u uskoj vezi s predmetom studija. Diplomski rad je, prema italijanskom zakonu, neophodan za okončanje studija. Kad položi sve predviđene ispite, student brani svoj rad pred komisijom koja najpre saslu-ša kraći izveštaj mentora (profesora s kojim se „radi" te-ma) i jednog ili više kontramentora koji iznose svoje pn-medbe kandidatu; otvara se rasprava u kojoj učestvuju i ostali članovi komisije. Na osnovu mišljenja dva mentora koji su odgovorni za kvalitet (ili nedostatke) rada i spo-sobnosti kandidata da odbrani stavove iznete u radu, ko-misija formira svoj sud. Uzimajući u obzir i prosečnu oce-nu tokom studija, komisija ocenjuje rad sa ocenom u ra-sponu od šezdeset šest do sto deset s pohvalom i moguć-nošću da rad bude objavljen. Ova pravila poštuju se na većini humanisti
Post a Comment
Read more

4. Koliko vremena treba odvojiti?

4. Koliko vremena treba odvojiti? Odmah da kažemo: ne više od tri godine i ne manje od šest meseci. Ne više od tri godine, jer ako neko za tri godine ne uspe da formuliše temu i pronađe neophodnu građu, to može da znači samo sledeće: izabrali ste pogrešnu temu koja prevazilazi vaše sposobnosti; pripadate onima koji nikad nisu zadovoljni, hteli bi da kažu sve i što se vas tiče možete tako još dvadeset go-dina, dok jedan sposoban istraživač mora znati da posta-vi granice i u datim okvirima napravi nešto određeno; unervozili ste se, ostavljate rad i ponovo mu se vraćate, osećate se nerealizovanim, rasipate se, koristite rad kao alibi za malodušnost, nećete nikad diplomirati. Ne manje od šest meseci, jer i ako pišete jednu do-bru studiju od šezdeset šlajfni šest meseci će proleteti za čas - od uvodenja u rad, pravljenja bibliografije, pisanja beležaka do sređivanja i pisanja teksta. Naravno da će is-kusnom istraživaču trebati manje vremena, ali on ima za sobom godine i godine
Post a Comment
Read more