3. Citati 3.1. Kada i kako se citira: deset pravila

3. Citati

3.1. Kada i kako se citira: deset pravila

U jednom radu obicno ima mnogo citata iz tuđih tek-stova: iz dela koje je predmet vašeg rada ili primarni iz-vor, zatim iz kritičke literature o temi tj. sekundarnih iz-vora.

To znači da praktično postoje dve vrste citata: a) ci-tira se jedan tekst koji se zatim tumači i b) citira se je-dan tekst kao potvrda sopstvenog tumačenja.

Teško je reći da li citata treba da ima mnogo, jer to zavisi od vrste rada. Kritička analiza jednog pisca očigled-no zahteva analizu dužih odlomaka iz njegovih dela. U drugim slučajevima citat može biti manifestacija lenjosti, ukoliko kandidat ne želi ili nije u stanju da rezimira niz činjenica i radije ostavlja čitaocu da to sam uradi.

Daćemo zato deset pravila za citiranje:

Praviio 1 - Odlomke koji su predmet analitičkog tu-mačenja treba citirati u razumnom opsegu.

Pravilo 2- Kritička Hteratura se citira samo kada svo-jim autoritetom potkrepljuje ili potvrđuje neku našu tvrd-nju.

Ako je odlomak koji analizirate duži od pola strane, to znači da nešto nije u redu: ili je tekst koji ste citirali duži nego što treba, i zato nećete uspeti da ga rastumači-te tačku po tačku, ili ne govorite o odlomku već o celom tekstu pa donosite opšti sud pre nego analizu. U ovom slučaju, ako je tekst važan ali suviše dug, dajte ga u do-datku, a u okviru različitih poglavlja citirajte samo kraće izvode.

S druge strane, u citiranju kritičke literature morate biti sigurni da citatom saopštavate nešto novo ili potvrđu-jete ono što autoritativno zastupate.

Evo primera dva suvišna citata:

„Masovne komunikacije predstavljaju", kako kaže Mekluan, „jedan od centralnih fenomena našeg vremena". Ne treba zaboraviti da samo u našoj zemlji, prema Savo-ju; dve od tri osobe provode trećinu dana pred televizo-rom.

Sta je pogrešno ili naivno u ova dva navoda? Pre sve-ga, da su masovne komunikacije centralni fenomen našeg vremena je nešto tako očigledno da je mogao bilo ko da kaže. Ne isključuje se da je rekao i Mekluan (nisam ni proverio, izmislio sam citat), ali nije potrebno pozvati se na autoritet da bi se ukazalo na nešto tako evidentno. Dru-go, moguće je da je podatak o gledanosti televizije tačan, ali Savoj ne predstavlja autoritet (ime sam izmislio, odgo-vara bilo kom bezvezniku). Trebalo je da navedete rezul-tate sociološkog istraživanja koje su potpisali poznati i ne-sporni stručnjaci, podatke cenralnog statističkog biroa i re-zultate vašeg istraživanja ilustrovane tabelama u dodatku. Umesto citiranja nekog tamo Savoja bilo bi bolje da ste rekli „može se s razlogom pretpostaviti da dve od tri oso-be. itd."

Pravilo 3 - Citat podrazumeva da delite mišljenje au-tora, izuzev ako odlomku ne prethode i za njim ne slede kritičke opaske.

Pravilo 4 - Autor i štampani izvor svakog citata mo-raju biti jasno prepoznatljivi.

Pravilo 5 - Za citate iz primarnih izvora je najbolje koristiti kritička izdanja: ne preporučuje se izdanje Livre de Poche ako radite diplomski o Balzaku, uzmite bar sa-brana dela. Ako je reč o antičkim i klasičnim autorima, dovoljno je citirati paragrafe, poglavlja i stihove na uobi-čajen način. Kad su savremeni autori u pitanju, trebalo bi citirati, ako ima više izdanja, prvo ili poslednje. Citira se prvo ako su ostala samo preštampana, a poslednje ako je dopunjeno ili osavremenjeno. U svakom slučaju, naznači-ti da postoji prvo i n-to izdanje i reći iz kojeg je citat.

Pravilo 6- Kada se proučava strani autor, citati tre-ba da budu na originalnom jeziku. Ovo pravilo je obave-zno ako je reč o književnim delima. U takvim slučajevi-ma može biti manje ili više korisno navesti (u zagradi ili napomeni) i prevod. U vezi s tim, pridržavajte se uputsta-va mentora. Ako ne analizirate stil jednog autora ali zna-te da tačno izražavanje njegove misli, u svim lingvistič-kim nijansama, ima određenu težinu (komentar teksta ne-kog filozofa, na primer), dobro je raditi na originalnom tekstu; ipak, navedite i prevod. Ako stranog autora citira-mo samo zbog statističkih ili istorijskih podataka, može-mo koristiti i dobar prevod; možemo čak prevesti samo citat da ne bi čitaoca izlagali dramatičnim prelazima s je-zika na jezik. Dovoljno je navesti naslov u originalu i ob-jasniti o kojem je prevodu reč. Najzad, jedan strani autor, bio on pesnik ili prozni pisac, može biti zanimljiv ne to-liko zbog svog stila koliko zbog svojih filozofskih ideja. U ovakvim slučajevima, ako se citira mnogo i u kontinu-itetu, koristićemo dobar prevod da bi rasprava tekla teč-nije, ubacujući kraće delove teksta u originalu kad treba istaći upotrebu određene reči.

Pravilo 7 - Pozivanje na autora i delo mora biti ja-sno. Sledeći primer (pogrešan) navodimo da biste razume-li o čemu govorimo:

Slažemo se sa Vaskezom kada tvrdi da je „problem o kome govorimo daleko od rešenja"¹ i uprkos poznatom Braunovom² stavu da je „konačno osvetljeno ovo dosad nerešeno pitanje", smatramo kao i naš autor „ da smo da-leko od toga da budemo zadovoljni svojim znanjem."

Prvi citat je naravno Vaskezov a drugi Braunov, ali da li je je treći stvarno Vaskezov kako iz konteksta izgle-da? Budući da se u prvoj fusnoti upućuje na Vaskeza, na stranu 160 njegove knjige, treba li da pretpostavimo da je i treći citat na istoj strani te knjige? A ako je treći citat Braunov? Evo kako bi isti tekst trebalo da izgleda:

Slažemo se s Vaskezom kada tvrdi da je „problem o kome govorimo daleko od rešenja"' i uprkos poznatom Braunovom stavu da je „konačno osvetljeno ovo do sada nerešeno pitanje"⁴, smatramo, kao i naš autor, da smo da-leko od toga da budemo zadovoljni svojim znanjem."⁵

Obratite pažnju da smo pod brojem 5 naveli: Vaskez, op. cit., str. 161. Da je i ta rečenica bila na strani 160, mogli smo da stavimo samo: Vaskez, ibidem.

' Roberto Vasquez. Fuzzy Concepts, London, Faber, 1976, p.160. Richard Braun, Logik und Erkenntnis. Munchen, Fink, 1968, p. 345.

' Roberto Vasquez, Fuzzy Concepts, London. Faber. 1976, p.160 .  ⁴ Richard Braun. Logik und Erkenntnis. Miinchen. Fink, 1968. Vasquez, op. cit., p. 161.

Nevolja bi bila napisati „ibidem" bez imena autora, Vaskez. To bi značilo da se rečenica nalazi na 345. stra-ni Braunove knjige koju smo prethodno naveli. „fbidem" znači ,,na istom mestu" i može se koristiti samo u sluča-ju da se ponavlja navod iz prethodne fusnote. Ali da smo umesto „smatramo, kao i naš autor" rekli „slažemo se s Vaskezom" i hteli ponovo da se pozovemo na stranu 160, bilo bi dovoljno staviti jednostavno „ibidem". Ali samo pod jednim uslovom: da je o Vaskezu i njegovom delu bilo reči u prethodnim redovima ili bar na istoj strani ili u prethodne dve fusnote. Ako vas od poslednjeg pominja-nja Vaskeza deli deset strana, mnogo je bolje u fusnoti ponoviti sve podatke ili bar „Vaskez, op.cit., str.160".

Prnvilo 8 - U slučaju da citat nije duži od dva-tri re-da, može se navesti u pasusu pod navodnicima, kao što sada ja činim citirajući Kembela i Baloua koji kažu da se „direktni navodi koji nisu duži od dva-tri reda, stavljaju pod navodnike i ostaju deo teksta, bez promena."' Ako je citat duži bolje je smanjiti prored između redova, sa 1,5 na 1, na primer. U tom slučaju nisu potrebni znakovi na-voda jer je jasno da su citati svi delovi teksta kucani bez proreda ili s manjim proredom; potrudite se da ne upotre-bljavate isti sistem za svoje napomene ili manje značajne opaske u razradi teme (koje treba staviti u fusnote). Evo jednog primera:²

' W.G. Campbell i S.V. Ballou, Form and Style, Boston, Houg-hton Mifflin, 1974, p. 4().

Budući da je stranica koju čiitate odštampana (a ne prekuca-na), umesto manjeg proreda koristi se manji tipografski slog. Efekat je takav da nema potrebe smanjivati prored i dovoljno je odvojiti jed-nim redom deo teksta štampan manjim tipograt'skim slogom.

Ako je citat duži od tri reda, onda se stavlja van tek-sta, u jedan ili više paragrafa bez proreda...

Podelu na paragrafe u originalnom izvoru treba zadr-žati i u citatima. Pasusi se odvajaju, ako je tako u origi-nalu, jednim redom. Paragrafi citirani iz dva različita iz-vora, ako nisu odvojeni nekim komentarom, odvajaju se duplim proredom.¹

Prored je korišćen da bi se ukazalo na citat, posebno kada u tekstu ima mnogo citata određene dužine... Ne ko-riste se znaci navoda.²

Ovaj metod je vrlo komotan jer odmah dobijate uvid u citirane tekstove, dopušta vam da ih preskačete ako una-krsno čitate ili da se samo na njima zadržite ako vas za-nimaju više nego komentari.

Pravilo 9 - Citati moraju biti verni. Prvo, reči se mo-raju prepisati onakve kakve su (u tom cilju je korisno po-sle stavljanja na papir proveriti originalan tekst jer u pre-pisivanju je uvek moguće negde pogrešiti ili nešto izosta-viti). Drugo, ne smeju se ispuštati delovi teksta a da se to ne naznači: za označavanje izostavljenih reči koriste se tri tačke na mestu izostavljenog teksta. Treće, umetanja nisu dozvoljena; svaki naš komentar, objašnjenje, specifi-kacija, mora da se pojavi u zagradama, uglastoj ili obič-noj. I podvlačenja koja nisu autorova nego naša, moraju se označiti. Evo jednog primera: u citiranom tekstu izno-se se pravila nešto drugačija od onih koje ja koristim; to treba da pokaže da ima različitih kriterijuma, ali da je va-žno biti dosledan u njihovoj primeni.

Campbell i Ballou, op. cit., str.40. " P.G. Perrin, A/i Index to English, 4^a ed., Chicago, Scott, Fo-resman and Co., 1959, str. 338.

U citiranju teksta... može doći do izvesnih problema... Kad god se izostavlja deo teksta, treba ga označiti sa tri tačke u uglastoj zagradi (mi smo sugerisali samo tri tač-ke bez zagrade) ... Kada se, suprotno tome, zbog razume-vanja teksta jedna reč dodaje, stavlja se u običnu zagra-du (ne zaboravimo da ovi autori govore o radu iz francu-ske književnosti, gde se ponekad mora umetnuti reč koja je u originalnom rukopisu nedostajala, ali za koju filolog pretpostavlja da joj je tu mesto).

Imajte u vidu da treba izbeći greške u francuskom, kao i da treba pisati na korektnom i razumljivom italijan-skom (primedba autora).¹

Ako autor koga citirate, iako vredan pažnje, zapada u stilske ili faktografske greške, vi morate poštovati njego-vu grešku, ali i ukazati na nju čitaocu bar u zagradi: (sic). Reći ćete da Savoj tvrdi da je „posle smrti Bonaparte, 1820. (sic) situacija u Evropi bila mračna". Ali da sam na vašem mestu, ne bih se bavio tim Savojem.

Pruvilo 10 - Citirati je kao svedočiti u jednom pro-cesu. Morate uvek biti u stanju da pribavite svedočenja i dokažete njihov kredibilitet. Zato upućivanje na jedan ci-tat mora biti tačno i precizno (ne citira se jedan autor bez naslova dela i oznake stranice), a izvor dostupan svima. Kako postupiti u slučaju da važna informacija ili sud o nečemu potiču iz jednog pisma ili rukopisa? I u tom slu-čaju može se citirati jedna rečenica, a u fusnoti ovako for-mulisati:

R.Campagnoli i A.V. Borsari, Guidu alla tesi di laurea in lin-gua e letteratura francese, Bologna, Patron, 1971, p. 32.

Iz dutorove lićne prepiske (6. jun 1975).

Autorovd privatna prepiska (6. jun 1975).

Izjave zabeležene 6. juna 1975.

C. Smit, Izlaganje na XII kongresu fizioterapeuta

(u izdanju Mouton, The Hague).

Primetićete da za izvore pod 2 i 4 postoje dokumen-ti koje možete uvek staviti na uvid. Za treći izvor nema-mo ništa određeno jer lzraz „zabeležen" ne precizira da li je reč o snimljenom materijalu ili stenografskim beleška-ma. Sto se prvog izvora tiče, autor bi mogao da ga ospo-ri (a mogao bi u meduvremenu i umreti). U ovako eks-tremnim slučajevima, pošto ste dali konačnu formu cita-tu, obratite se pismeno autoru i tražite isto tako pismeni odgovor u kome potvrđuje stavove koji mu se pripisuju i odobrava korišćenje citata. Ako bi se radilo o jednoj izu-zetno važnoj i još neobjavljenoj informaciji (nova formu-la, rezultat istraživanja koje se još uvek drži u tajnosti) bilo bi dobro da priložite uz rad i kopiju pisma kojim je citat autorizovan. Pod uslovom, naravno, da je autor in-formacije poznat i priznat stručnjak, a ne makar ko.

Maaje vnžna pravilu - Ako želite da budete precizni, kada unosite znak za elipsu (tri tačke sa zagradom ili bez nje) sledite sledeće pravilo interpunkcije:

Ako izostavljamo jedan manje važan deo,... tri tačke slede posle zareza. Ako izostavljamo centralni deo..., tri tačke prethode zarezu.

Kada citirate stihove, koristite kritička izdanja. U sva-kom slučaju, samo jedan stih možete citirati u tekstu. Dva stiha mogu se citirati ako se odvoje crticom. Ako je reč o dužem poetskom tekstu, citirajte ga bez proreda.

Isto ćete postupiti ako je u pitanju samo jedan stih koji treba da postane predmet iscrpne analize, kao da iz njega izvlačite osnovne elemente Verlenove poetike:

De la musique avant toute chose

U ovom slučaju rekao bih da nije neophodno nagla-siti stih iako je reč o izrazu na stranom jeziku. Posebno ako je rad o Verlenu; u suprotnom, imali biste stotine podvučenih stranica. Ali napisaćete:

De la musique avant toute chose et pour cela prefere I'impair plus vague et plus soluble dans l'air, sans rien en lui qui pežse et qui pose...

precizirajući „podvlačenje naše", ako je težište vaše ana-lize pojam „dispariteta".