Skip to main content

2.4. Kako navoditi bibliografske podatke?


2.4. Kako navoditi bibliografske podatke?
Na kraju ovog opširnog pregleda, pokušaćemo da da-mo jedan rezime i navedemo sve odrednice koje dobra bi-bliografija treba da sadrži. Podvukli smo (odštampano kur-zivom) ono što treba da se naglasi i stavili pod navodni-ke ono što treba da bude pod navodnicima. Zarez je tamo gde je mesto zarezu, isto važi i za zagradu. Zvezdicom su obeležene najvažnije odrednice koje ne smeju biti izosta-vljene. Ostale su fakultativne i zavise od vrste rada.
Knjige
1.  Prezime i ime autora (ili više autora, ili priređiva-
ča, uz eventualno pominjanje pseudonima ili gre-škom pripisanih dela).
2.  Naslov i podnaslov dela(„Edicija")
Broj izdanja (ako ih ima mnogo)
Mesto izdavanja: ako u knjizi nije navedeno napi-
sati: s.l.1
6.  Izdavač: ako u knjizi nije naveden, izostaviti ovu
odrednicu.
7.  Datum izdavanja: ako ga u knjizi nema, napisati:
s.d.2
8.  Eventualne napomene o skorijem izdanju koje je
korišćeno.
9.  Broj strana ili broj tomova iz kojih se delo sasto-
ji-
10. (Prevod: ako je naslov bio na stranom jeziku a
postoji italijanski prevod, unosi se ime prevodio-ca, naslov italijanskog prevoda, mesto i datum iz-davanja, broj strana).
Clanci iz časopisa
Prezime i ime autora.
„Naslov članka ili poglavlja".
Naziv časopisa
Tom i broj sveske
Mesec i godina
Stranice na kojima se pojavljuje članak.
Sine loco - bez oznake mesta 2 Sine data - bez oznake datuma


Poglavlja   u   knjigama,   kongresni   spisi,   ogledi   u zbornicima radova različitih autora
1. Prezime i ime autora
2. „Naslov poglavlja ili ogleda"
3. u
4. Ime priređivača zbornika
5. Naslov zbornika radova
6. Broj sveske u kojoj se nalazi navedeni ogled
7. Mesto, izdavač, datum, broj strana kao u sluča-
ju knjiga samo jednog autora.

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

4. Fusnote

4. Fusnote 4.1. Čemu služe? Vrlo je rasprostranjeno mišljenje da su ne samo na-učni radovi nego i knjige s mnogo fusnota primer učenog snobizma i često samo bacanje prašine u oči. Ne može se, naravno, negirati da mnogi autori gomilaju fusnote da bi svom radu dali veći značaj niti da drugi trpaju u fusnote nebitne informacije, možda čak i bezočno ukradene iz kri-tičke literature. Ali to ne znači da fusnote, kada se kori-ste s merom, nisu korisne. Koja je prava mera, teško je reći, zavisi od vrste rada. Pokazaćemo vam slučajeve ka-da su fusnote potrebne i kako se pišu. Fusnote ukazuju na izvor iz kojeg se citira. Ako bi se podaci o izvoru pojavili u samom tekstu, čitanje te stra-ne bi bilo otežano. Ima, naravno, načina da se bitne refe-rence daju u samom tekstu i tako izbegnu fusnote. Ali one upravo za to služe. Ako se radi o bibliografskom podat-ku, bolje je da bude u fusnoti nego na kraju knjige ili po-glavlja, jer se na prvi pogled može videti o čemu je reč. U fusnotama s
Post a Comment
Read more

[I] ŠTA JE DIPLOMSKI RAD I ČEMU SLUŽI? 1. Zašto treba pisati diplomski rad?

[I] ŠTA JE DIPLOMSKI RAD I ČEMU SLUŽI? 1. Zašto treba pisati diplomski rad? Diplomski rad je pisani sastav, prosečnog obima iz-medu sto i četiri stotine kucanih strana, u kome student obraduje temu koja je u uskoj vezi s predmetom studija. Diplomski rad je, prema italijanskom zakonu, neophodan za okončanje studija. Kad položi sve predviđene ispite, student brani svoj rad pred komisijom koja najpre saslu-ša kraći izveštaj mentora (profesora s kojim se „radi" te-ma) i jednog ili više kontramentora koji iznose svoje pn-medbe kandidatu; otvara se rasprava u kojoj učestvuju i ostali članovi komisije. Na osnovu mišljenja dva mentora koji su odgovorni za kvalitet (ili nedostatke) rada i spo-sobnosti kandidata da odbrani stavove iznete u radu, ko-misija formira svoj sud. Uzimajući u obzir i prosečnu oce-nu tokom studija, komisija ocenjuje rad sa ocenom u ra-sponu od šezdeset šest do sto deset s pohvalom i moguć-nošću da rad bude objavljen. Ova pravila poštuju se na većini humanisti
Post a Comment
Read more

3. Citati 3.1. Kada i kako se citira: deset pravila

3. Citati 3.1. Kada i kako se citira: deset pravila U jednom radu obicno ima mnogo citata iz tuđih tek-stova: iz dela koje je predmet vašeg rada ili primarni iz-vor, zatim iz kritičke literature o temi tj. sekundarnih iz-vora. To znači da praktično postoje dve vrste citata: a) ci-tira se jedan tekst koji se zatim tumači i b) citira se je-dan tekst kao potvrda sopstvenog tumačenja. Teško je reći da li citata treba da ima mnogo, jer to zavisi od vrste rada. Kritička analiza jednog pisca očigled-no zahteva analizu dužih odlomaka iz njegovih dela. U drugim slučajevima citat može biti manifestacija lenjosti, ukoliko kandidat ne želi ili nije u stanju da rezimira niz činjenica i radije ostavlja čitaocu da to sam uradi. Daćemo zato deset pravila za citiranje: Praviio 1 - Odlomke koji su predmet analitičkog tu-mačenja treba citirati u razumnom opsegu. Pravilo 2- Kritička Hteratura se citira samo kada svo-jim autoritetom potkrepljuje ili potvrđuje neku našu tvrd-nju. Ako je
Post a Comment
Read more