Skip to main content

23. Kartice o pročitanoj literaturi


23. Kartice o pročitanoj literaturi
Najkorisnije su kartice na koje ćete uneti bibliograf-ske podatke o jednoj knjizi ili članku, izvode i ključne ci-tate, kao i svoje primedbe, naravno. 

Ove kartice predstavljaju, u stvari, savršeniju verziju bibliografskih kartica koje sadrže samo neophodne podat-ke za nabavku knjige, dok ova o kojoj govorimo sadrži sve informacije o knjizi ili članku i mora biti mnogo ve-ća. Možete koristiti kartice standardnog formata, a može-te ih sami napraviti; preporučuju se veće, na pola tabaka formata A4. Najbolje je ako su od kartona, u plastičnim držačima ili povezane elastičnom gumicom; najpraktičnija za pisanje je hemijska olovka.
Ništa vas ne sprečava da za neke važnije knjige upo-trebite više numerisanih kartica, koje u gornjem desnom uglu nose skraćene oznake knjige ili članka koji se obra-đuju.
Način na koji ćete praviti beleške uz čitanje zavisj, pored ostalog, i od vaše memorije; ima ljudi koji moraju da zapišu sve i onih kojima je dovoljna tek poneka napo-mena. Recimo da je standardni metod sledeći:
a) Precizni bibliografski podaci, ako je moguće kom-
pletniji od onih na bibliografskim karticama koje vam služe da pronadete knjigu; ova druga vam služi da o njoj govorite i da je tačno navedete u konačnoj verziji bibliografije; kad dođete do kar-tice za kritičku literaturu već imate knjigu u ru-kama, kao i uvid u sve podatke: o broju strana, izdanju, izdavaču itd.
b) Podaci o autoru, ukoliko nije reč o nekom veoma
poznatom.
Kraći (ili duži) prikaz knjige ili članka.
Opširni citati (pod navodnicima) odlomaka iz tek-
sta, broj stranice ili stranica u knjizi; vodite raču-na da ne pobrkate citate i parafraze. 
e)  Vaši komentarina kraju, na početku, na sredini re-
zimea; da ih ne biste kasnije pomešali s tekstom autora, stavite ih u velike zagrade i obojite.
f)  Unesite u gornji ugao kartice jednu siglu ili boju
koja će odgovarati delu vašeg plana rada; ako ih ima više, upotrebite nekoliko sigli; ako se odno-si na ceo rad, označite ga na neki način.

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

4. Fusnote

4. Fusnote 4.1. Čemu služe? Vrlo je rasprostranjeno mišljenje da su ne samo na-učni radovi nego i knjige s mnogo fusnota primer učenog snobizma i često samo bacanje prašine u oči. Ne može se, naravno, negirati da mnogi autori gomilaju fusnote da bi svom radu dali veći značaj niti da drugi trpaju u fusnote nebitne informacije, možda čak i bezočno ukradene iz kri-tičke literature. Ali to ne znači da fusnote, kada se kori-ste s merom, nisu korisne. Koja je prava mera, teško je reći, zavisi od vrste rada. Pokazaćemo vam slučajeve ka-da su fusnote potrebne i kako se pišu. Fusnote ukazuju na izvor iz kojeg se citira. Ako bi se podaci o izvoru pojavili u samom tekstu, čitanje te stra-ne bi bilo otežano. Ima, naravno, načina da se bitne refe-rence daju u samom tekstu i tako izbegnu fusnote. Ali one upravo za to služe. Ako se radi o bibliografskom podat-ku, bolje je da bude u fusnoti nego na kraju knjige ili po-glavlja, jer se na prvi pogled može videti o čemu je reč. U fusnotama s
Post a Comment
Read more

[I] ŠTA JE DIPLOMSKI RAD I ČEMU SLUŽI? 1. Zašto treba pisati diplomski rad?

[I] ŠTA JE DIPLOMSKI RAD I ČEMU SLUŽI? 1. Zašto treba pisati diplomski rad? Diplomski rad je pisani sastav, prosečnog obima iz-medu sto i četiri stotine kucanih strana, u kome student obraduje temu koja je u uskoj vezi s predmetom studija. Diplomski rad je, prema italijanskom zakonu, neophodan za okončanje studija. Kad položi sve predviđene ispite, student brani svoj rad pred komisijom koja najpre saslu-ša kraći izveštaj mentora (profesora s kojim se „radi" te-ma) i jednog ili više kontramentora koji iznose svoje pn-medbe kandidatu; otvara se rasprava u kojoj učestvuju i ostali članovi komisije. Na osnovu mišljenja dva mentora koji su odgovorni za kvalitet (ili nedostatke) rada i spo-sobnosti kandidata da odbrani stavove iznete u radu, ko-misija formira svoj sud. Uzimajući u obzir i prosečnu oce-nu tokom studija, komisija ocenjuje rad sa ocenom u ra-sponu od šezdeset šest do sto deset s pohvalom i moguć-nošću da rad bude objavljen. Ova pravila poštuju se na većini humanisti
Post a Comment
Read more

4. Koliko vremena treba odvojiti?

4. Koliko vremena treba odvojiti? Odmah da kažemo: ne više od tri godine i ne manje od šest meseci. Ne više od tri godine, jer ako neko za tri godine ne uspe da formuliše temu i pronađe neophodnu građu, to može da znači samo sledeće: izabrali ste pogrešnu temu koja prevazilazi vaše sposobnosti; pripadate onima koji nikad nisu zadovoljni, hteli bi da kažu sve i što se vas tiče možete tako još dvadeset go-dina, dok jedan sposoban istraživač mora znati da posta-vi granice i u datim okvirima napravi nešto određeno; unervozili ste se, ostavljate rad i ponovo mu se vraćate, osećate se nerealizovanim, rasipate se, koristite rad kao alibi za malodušnost, nećete nikad diplomirati. Ne manje od šest meseci, jer i ako pišete jednu do-bru studiju od šezdeset šlajfni šest meseci će proleteti za čas - od uvodenja u rad, pravljenja bibliografije, pisanja beležaka do sređivanja i pisanja teksta. Naravno da će is-kusnom istraživaču trebati manje vremena, ali on ima za sobom godine i godine
Post a Comment
Read more